Oko 70% izgubljene energije u Srbiji odlazi kroz prozore i zidove.
U Evropi je trenutno ta situacija za 20 do 30% bolja, uz
tendenciju daljeg, intenzivnog poboljšanja. Ovako izgubljena
energija zapravo predstavlja izgubljeni novac.
Stanovnici Evrope prilikom kupovine nekretnina veoma vode računa u
kakvom je energetskom stanju predmet kupovine. Energetski efikasna
zgrada ima veću vrednost i višu tržišnu cenu. Takav trend će se
neminovno proširiti i na srpsko tržište nekretnina jer cene
energenata imaju jasan i konstantan trend rasta.
Evropska komisija je izdala direktivu (Energy Performance of
Buildings Directive) da svi novosagrađeni objekti budu takozvane
nulte energetske zgrade koje proizvode i troše vlastitu energiju.
Sličan trend u relativno bliskoj budućnosti očekuje i Srbiju.
I dok će se moderna arhitektura u bliskoj budućnosti baviti
pitanjem kako od stana napraviti što bolji termos, pitanje je šta
raditi sa starim zgradama koje troše energiju. U Srbiji je 33%
zgrada starije od 50 godina, a 45% starije od 25 godina. Prema
analizi Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), većina
ovih stambenih zgrada i kuća u Srbiji pripada najnižem energetskom
razredu.
Ipak, u Srbiji postoji veliki potencijal zа uštedu energije i
implementaciju mera energetske efikasnosti u izgradnji i
održavanju zgrada, naročito ako se uzme u obzir da je potrošnja
struje dvostruko veća nego u Evropskoj uniji.
Evropska računica investiranja u izolaciju je sledeća: Na
uloženi 1 evro, vraća se 7,5 evra u relativno kratkom roku od 3
do 8 godina.
U skladu sa evropskim trendovima i Srbija je na sebe preuzela
obavezu da do 2018. ostvari uštedu od 9% u odnosu na potrošnju
iz 2008.
Primarne mere za unapređenje energetske efikasnosti usmerene su na
pretvaranje postojećih objekata u "male" potrošače energije. To se
postiže postavljanjem adekvatne izolacije, zamenom spoljne
stolarije, a nakon toga unapređenjem sistema grejanja.
Jedan od najpovoljnijih načina da se poboljša energetska
efikasnost prozora jeste ugradnja termoizolacionih folija za
stakla. Tokom toplih dana, ove folije odbijaju solarno
zagrevanje, dok tokom zime sprečavaju gubitak toplote. Tako se
ugradnjom folija na prozorska stakla omogućava ušteda u
potrošnji energije i do 15% na godišnjem nivou.
Izvor: Beta
